Српска православна црква данас прославља Петровдан, велики хришћански празник посвећен Светим првоврховним апостолима Петру и Павлу. Овим празником завршава се Петровски, односно Апостолски пост, а верници дан обележавају молитвом, учешћем у Светој литургији и окупљањем у кругу породице.
Свети апостол Петар, рођен као Симон, био је рибар и један од најближих Христових ученика. Због своје чврсте вере добио је име Петар, што значи „камен“, јер је управо на тој вери утемељена Христова Црква. Свети апостол Павле, рођен као Савле, након чудесног обраћења од највећег прогонитеља хришћана постао је један од најзначајнијих проповедника Јеванђеља. Својим мисионарским путовањима проширио је хришћанску веру широм тадашњег света, а обојица су мученички пострадала у Риму због исповедања вере.
Петровдан је вековима један од најзначајнијих празника у српском народу. Сматра се да означава средину лета и период када природа полако најављује промену годишњег доба. У многим крајевима Србије и данас се чува обичај паљења петровданских лила уочи празника, које симболизују светлост, заједништво и победу добра над тамом.
За овај дан везују се и бројна народна веровања. Као велики празник обележен црвеним словом, Петровдан је посвећен духовном миру и зато се избегавају тежи физички и пољски послови. Верује се да празник треба провести у молитви, добрим делима и слози, без свађа и лоших мисли.
Посебно место у народној традицији имају петровке, ране летње јабуке. По старом обичају, прве јабуке не једу се пре Петровдана, већ се најпре деле најближима или се приносе као дар, јер се верује да Свети Петар тог дана благосиља плодове и дарује их најмлађима.
Петровдан је зато много више од празника који означава крај поста. Он је симбол истрајности у вери, духовне снаге, породичног заједништва и очувања традиције која се већ вековима преноси са колена на колено. Верници га дочекују са жељом за миром, здрављем и благословом, чувајући обичаје који су дубоко укорењени у српској духовности и народном наслеђу.
