Преговори између представника пољопривредника и Владе Србије окончани су без конкретног договора, чиме је додатно продубљена криза која већ данима изазива блокаде саобраћајница и тензије широм земље. Састанак у згради Владе, од којег су многи очекивали помак и конкретна решења, завршен је након нешто више од сат времена, а представници пољопривредника напустили су разговоре незадовољни понуђеним решењима.
Како наводе учесници састанка, уместо прецизних рокова и мера које би гарантовале испуњење захтева, добили су општа обећања о даљим разговорима и могућим контролама тржишта. Пољопривредници истичу да је њихова егзистенција доведена у питање и да више немају простора за одлагање решења, посебно када је реч о откупним ценама, субвенцијама и условима пословања који, како тврде, постају све неподношљивији.
Састанак је, према изјавама присутних, протекао у напетој атмосфери. Уместо приближавања ставова, дошло је до међусобних оптужби и оштре дискусије што је додатно нарушило ионако крхке односе две стране. Пољопривредници тврде да су спремни на разговор али да он мора резултирати конкретним решењима и договором, а не новим кругом одлагања.
Из наведеног проистиче да су данашњи преговори пропали, а најављена је и радикализација протеста већ у наредним данима. Овакав развој догађаја могао би да доведе до ширење блокада на нове локације, ангажовање већег броја механизације и масовнији одзив пољопривредника из различитих делова Србије. Организатори поручују да не желе сукоб, али да више немају избора уколико изостане институционални одговор.
Ова ситуација поставља озбиљна питања о одрживости дијалога и способности система да одговори на захтеве пољопривредног сектора који представља један од стубова домаће економије. Уколико се решење не пронађе у кратком року, последице би могле бити осетне не само за произвођаче, већ и за тржиште и грађане.
Јасно је да је пред обе стране тежак задатак, задатак да пронађу заједнички језик пре него што протест пређе у фазу која ће имати шире друштвене и економске последице.
Такође, чињеница коју не смемо игнорисати јесте то да оно што данас гледамо на српским путевима није само протест због цене млека или кашњења субвенција. То је судар два економска концепта. Са једне стране стоји модел заснован на малим, породичним газдинствима и локалној производњи, а са друге стране је логика великог јединственог тржишта у којем преживљавају само најконкурентнији и највећи. Искуства више држава источне Европе након уласка у Европску унију показују да је процес прилагођавања заједничкој пољопривредној политици довео до гашења великог броја малих и средњих газдинстава. У Бугарској и Румунији број малих фарми драстично је смањен у првим годинама чланства, док је производња концентрисана у рукама већих система који су могли да испрате стандарде, квоте и инвестиционе захтеве. Слични процеси бележени су и у Хрватској након приступања ЕУ где су мали произвођачи тешко одолевали конкуренцији субвенционисане робе из старијих чланица.
Проблем није у сарадњи нити у европским стандардима сами по себи, проблем је у асиметрији моћи и капитала. Када мала економија отвори своје тржиште без снажне заштитне политике и стратешког планирања, она неминовно постаје простор пласмана туђе робе и извор јефтиније радне снаге. Производни сектори, посебно пољопривреда, први осете тај притисак до се сектор услуга лакше интегрише јер не представља претњу великим индустријским системима, већ их прати и допуњује.
Зато данашњи протести нису само социјално питање, они су питање економског суверенитета. Да ли Србија жели да остане земља која производи храну и чува рурални простор или ће се постепено свести на тржиште потрошње и базу радне снаге? Одговор на то питање неће дати ни један састанак у Влади, већ дугорочна стратегија која мора да помири интеграције са очувањем сопствене производње.
У супротном, сваки наредни протест биће само симптом истог нерешеног проблема. На крају, оно што посебно демотивише, јесте чињеница да је управо та Европска унија у одређеној мери подржавала протесте прошле године, што надвија велику сумњу у исход евентуалних промена које би подржала бриселска администрација.
