Одлука дела опозиције у Аранђеловцу да не изађе самостално на локалне изборе и да подржи такозвану „студентску листу“ отворила је нову политичку дилему, да ли ће ова стратегија “референдумске атмосфере” заиста донети политички резултат или ће се показати као још један ризичан експеримент опозиционих структура у локалној политици.
На први поглед, идеја има одређену политичку логику јер локални избори често функционишу по другачијим правилима од републичких. Бирачи на локалу неретко траже противтежу дугогодишњим локалним властима, посебно када су поједини актери већ компромитовани или политички „потрошени“. У таквим околностима нова лица без великог политичког пртљага могу бити привлачна бирачима чак и без детаљно разрађеног програма јер у овом случају њихов наступ на изборима делује као нека врста “побуне против локалног политичког естаблишмента”, што је и више него довољно да себе позиционирају као симбол системских промена.
Међутим, управо ту почињу и прве дилеме јер се јавност већ пита да ли иза „студентске листе“ заиста стоје нова лица, или су на њу индиректно постављени људи блиски појединим опозиционим лидерима. У малим срединама попут Аранђеловца, где се већина актера међусобно познаје, није тешко претпоставити да на листама могу да се појаве блиски рођаци или сарадници актуелних политичара, како опозиције тако и власти. Истовремено, отвара се и осетљиво питање, да ли међу кандидатима има и људи који су на неки начин блиски актуелној власти или су по њеном налогу суптилно “убачени” на студентску листу, а такве сумње могу додатно да поткопају идеју „системске промене“ коју студентска листа симболички представља. Уз то, још један изазов лежи у самом процесу формирања листе. Док је студентски покрет до сада деловао пре свега као идеја и симбол отпора, излазак на изборе неизбежно значи улазак у реалну политичку арену што подразумева дефинисање конкретних имена, биографија и личне прошлости кандидата, па ће одмах након тога идеализација брзо уступити место политичкој реалности. У том контексту, људи за разлику од идеја, увек носе и своје слабости, грешке, личну прошлост или политичке везе. Такође, посебан проблем може бити и недостатак искуства у самом изборном процесу. Изборна кампања и организација гласања представљају сложен механизам у коме је политика често више занат него идеологија. Искусне странке добро знају како функционишу изборне радње, обуке контролора, кампањске структуре и теренски рад. Без те инфраструктуре, студенти би могли да се нађу у неравноправној борби па се у том контексту поставља питање да ли ће опозиција, са својим искуством, у пракси водити кампању и изборни процес, или ће студенти бити препуштени сами себи.
Са друге стране, ни власт не улази у кампању без стратегије. Српска напредна странка у Аранђеловцу, према свему судећи, покушава да у први план истакне нова лица која су де факто неоптерећена политичком прошлошћу па њихово брендирање у кампањи иде у правцу дистанцирања од ранијих локалних гарнитура које носе политички терет претходних година.
Занимљиво је и да су и власт и студенти већ кренули у интензиван теренски рад, а кампања се не води само кроз медије. Активисти обилазе домаћинства, раде кол центре и покушавају да мобилишу гласаче пре самог расписивања избора, што показује да се у Аранђеловцу очекује веома неизвесна трка.
Додатну динамику унео је и потез странака „Ново лице Србије“ и „Народни покрет Србије“. Иако су успели да прикупе потписе за самосталан излазак на изборе који су претходно најавили, ове две организације су на крају одустале од предаје листе. Како су саопштили, након пажљивог разматрања и процене стања на терену одлучили су да не излазе самостално како не би угрозили „општи циљ и заједнички интерес грађана Аранђеловца“. Они су навели да неће имати своје представнике на опозиционој листи која се у медијима представља као студентска, али су поручили да ће је ипак подржати.
Када се све сабере, политички исход у Аранђеловцу делује крајње неизвесно. По многим проценама, резултат избора могао би да буде народски речено „на жилет“, са разликом од свега неколико десетина или стотина гласова па је можда управо та неизвесност најбољи показатељ дубоке подељености друштва.
Аранђеловац, као и многе друге средине у Србији, улази у изборни циклус у коме се не сукобљавају само политичке листе, већ и различите друштвеног уређења, поверења у институције и начина на који се политика уопште води.
Да ли ће стратегија опозиције са студентском листом и референдумском атмосфером заиста донети резултат или ће се показати да је политичко искуство пресудни фактор то ће, чини се, одлучити врло мали број гласова.
