Данас је струја углавном доступна свима у нашој земљи, али у другој половини 19. века сијалица која светли била је право чудо, у које је и велики свет, не много пре нас, гледао са дивљењем.
Прва сијалица у Србији засветлела је у крагујевачкој фабрици оружја, 1884. године, само две године пошто је „светлеће чудо” приказано на Светској изложби у Паризу. У Чаурници, једном од погона тадашњег Војнотехничког завода, упалио ју је технички директор фабрике, инжењер Тодор Тоша Селесковић. Он је, претходно, инсталирао „Шукертову” централу са динамо-машином јачине пет коњских снага и капацитета 30 сијалица од по 16 вати и две лучне лампе од по 1.200 вати. Спектаклу су присуствовали краљ Милан Обреновић и краљица Наталија, са дворском свитом и представницима владе.
Годину дана после спектакла, крагујевачка фабрика оружја добија још две динамо-машине произвођача Сигмунда Шукерта из Нирнберга. Са још осам лучних лампи и сто сијалица, осветљени су сви погони Војнотехничког завода, који је 1885. био једина „светла тачка” у Крагујевцу. Тек са уласком немачких трупа у Србију 1915. године, овај град ће добити прву електричну мрежу, тада довољну за напајање само неколико војних објеката.
По ослобођењу, у многим градовима у Србији почињу да раде електричне централе, а своје прво осветљење Крагујевац је добио 1928, до када је струјом снабдеван искључиво из Војнотехничког завода. Централу са дизел мотором „дајц” од 270 коњских снага и генератором фирме „Браун Бовери” од 168 киловолти, четири трафостанице и подземне каблове у дужини од 3. 400 метара, изградило је и поставило Акционарско друштво “Јелица“ из Чачка, чија је понуда на конкурсу оцењена као најповољнија.
По попису из 1931, Крагујевац је имао 27.208 становника, а претплатника је било 2. 870. Потрошачи су те године сврстани у категорије, а за сваку је важила посебна цена струје.
Кафане и радње су плаћале између седам и девет динара за један киловат, домаћинства од два и по до три динара, с тим да је, за разлику од овог нашег времена, цена била нижа ако потрошиш више. Најскупља струја била је за биоскопе, који су киловат плаћали десет динара.
