Најава одржавања такозваног Прајд каравана у Краљеву поново је отворила питање које већ годинама дели јавност, а чија је суштина престајање права на лично опредељење и почетак агресивне промоције одређене идеологије насупрот већинском мишљењу и јавном моралу.
У том контексту треба одмах јасно нагласити да нико не би смео да буде дискриминисан или изложен насиљу због свог личног или сексуалног опредељења јер је то цивилизацијски стандард који не би требало доводити у питање што наравно не искључује постојање одређених граница.
С тим у вези треба истаћи да постоји кључна разлика између права сваког човека да живи свој живот и тежње да одређена група истомишљеника спроводи јавну кампању чији је циљ промоција одређених друштвених ставова на штету неистомишљеника, а управо на том питању многи грађани повлаче границу која је била, јесте и биће линија подела.
У том контексту важно је напоменути да су последњих година све чешће примедбе родитеља да се у образовном систему кроз разне пројекте, радионице и програме које реализују поједине организације, деци намећу теме које би пре свега требало да остану у надлежности породице. Родитељи с правом очекују да они буду ти који ће своју децу васпитавати у складу са сопственим уверењима и вредностима али се под “фирмом” различитости намеће принцип да деца морају бити одгојена у духу агенде новог светског поретка без обзира на културолошки образац сопствених родитеља и средине у којој живе.
Евидентно је да је Србија земља која почива на традицији, породици и православној култури и да те вредности никоме не одузимају права и заслужују једнако поштовање као и сваки други поглед на свет, па у<span;>место непрестаног увоза тема које дубоко поларизују друштво неопходно је уложити више пажње ономе што нам свима недостаје, а то су млади брачни парови, већи број деце, боља демографска политика и јачање породице.
Трг српских ратника Краљево
На крају, закључак би могао бити да се Србија данас не суочава са недостатком парада (нарочито овог типа) већ са недостатком новорођене деце што даље имплицира да је кључни проблем Србије то што се села празне, школе остају без ученика и што читави крајеви сваке године имају драматично мање становника, а не јефтина и агресивна промоција одређених и по породицу као институцију штетних идеја.
