Одлука да поједини малопродајни објекти раде током највећих верских празника, попут Васкрса, поново је отворила питање односа између тржишних потреба, права радника и очекивања грађана.
У средишту пажње нашао се трговински ланац “Trnava Promet”, чији рад током празника изазива подељене реакције. Док једни указују на непоштовање празничне традиције и права запослених на одмор, други наглашавају практичну страну попут доступности робе и услуга у данима када је потрошња повећана.
Међутим, паралелно са овим критикама постоји и потпуно другачија слика истог система и његовог оснивача. Информације ради, привредник Братислав Лазарчевић предложен је и изабран за добитника Медаље „Милован Гушић“ за 2025. годину, уз образложење да је свој пословни успех повезао са развојем заједнице, кроз запошљавање, донације и подршку бројним локалним пројектима.
Тако се у исто време гради занимљив контраст, са једне стране ту је слика привредника као добротвора и стуба заједнице, човека који финансира инфраструктуру, помаже школама и црквама и унапређује квалитет живота, а са друге стране слика истог тог човека као симбола „неосетљивости“ јер продавнице раде и онда када би по очекивању дела јавности, требало да буду затворене.
Иронија је утолико израженија што се обе слике ослањају на исти аргумент, а то је однос према заједници и запосленима. У једном случају, приликом додељивања споменуте награде, тај однос се тумачи као друштвена одговорност и малтене задужбинарство, док се у другом то тумачи као изостанак осећаја за традиционалне вредности и личне потребе запослених.
Практично, исти систем се у зависности од угла посматрања истовремено појављује и као добротвор и као предмет критике. Све ово ово отвара питање да ли се друштвена одговорност мери кроз дугорочна улагања и материјални допринос заједници или кроз разумеваље за личне потребе запослених? Такође, питање је и да ли једно искључује друго или је могуће ускладити обе крајњости?
У основи, реч је о судару више вредносних оквира који су један другом супротстављени, реч је о судару између суровог капитализма, заборављеног социјализма и економске логике која не познаје границе.
