На данашњи дан, 9. априла 1999. године почела је Битка на Кошарама, једна од најтежих и најсудбоноснијих битака током НАТО агресије на Савезну Републику Југославију. На Велики петак, у раним јутарњим часовима, започео је жесток напад са територије Албаније на караулу Кошаре, а припадници Војске Југославије стали су у одбрану државне границе супротстављајући се бројнијем али не и морално снажнијем непријатељу.
Херојски отпор на Кошарама остао је упамћен као симбол части, жртве и непоколебљивости српског војника. Међу онима који су тих дана бранили отаџбину био је и наш суграђанин, Кргујевчанин Томислав Рачић, у јавности познат као водник „Пламен“, човек чије име и данас са поштовањем помињу саборци и сви који памте подвиге са карауле Кошаре.
Према раније објављеним сведочењима, Рачић је био на првој линији одбране, командовао јединицом и остао упамћен по храбрости и присебности у најтежим тренуцима борби. Посебно се издваја податак да је током ратних дејстава заробио живог припадника ОВК, али и да су сви војници који су били под његовом командом преживели, што његов подвиг чини још већим и значајнијим.
Приче попут ове подсећају да иза великих историјских догађаја стоје конкретни људи, дискретни хероји, скромни али и неправедно заборављени. Кошаре нису само место страдања и борбе, већ и место на коме су исписане странице јунаштва које Србија не сме да заборави. Управо зато је важно да се и данас 27 година касније, са поштовањем сећамо свих бораца међу којима су и наши суграђани који су у тим данима носили терет одбране земље.
Зато за Крагујевац и за нас Крагујевчане ова прича има посебну тежину јер је међу херојима Кошара био и човек који је, далеко од родног града, у најтежим данима за државу показао шта значе храброст, одговорност и војничка част.
