Адвокатска комора Крагујевца улази у један од најосетљивијих изборних циклуса у последњих неколико година. Иако су за 31. март заказани „само“ избори за делегате Скупштине чији мандат траје четири године, према инсајдерским информацијама портала Шумадија Данас, лобирање је већ увелико почело и то у више праваца.
Како сазнајемо, унутар Коморе се формира најмање три јасно профилисане струје, четврта је у настајању, а у кулоарима се помиње чак и могућност конституисања пете групе адвоката. „Ломе се копља“ око утицаја, позиција и будуће контроле над институцијом која далеко превазилази пуки струковни оквир.
Три струје, нове на помолу
Према незваничним информацијама до којих смо дошли једну струју чини група млађих адвоката окупљених око Милана Ристића и Владимира Лазаревића. У позадини се, како се тврди, јасно препознаје подршка овој струји од стране Звонка Марковића-“Бизона”, досадашњег председника крагујевачке Коморе, који је најавио повлачење. Иначе, Марковићева супруга је до пре неколико месеци била председница Уставног суда Србије, а на тој функцији ју је заменио проф. Уставног права Владимир Петров.
Ова група се у делу адвокатуре доживљава кроз политику континуитета досадашње коморе али у новом руху. Другу групу, према нашим сазнањима, предводи Живорад Лекић(Лека). Ова струја позиционира се као алтернатива досадашњем руководству, са нагласком на „враћање Коморе чланству“. Живорад Лекић иначе важи за једног од најутицајнијих и најискуснијих адвоката, са деценијама присуства у локалној и националној адвокатури, а сматра се човеком снажних веза са централом у Београду.
Представља институционалну струју која се залаже за решавање проблема кроз органе Коморе и законске измене, што је показао и предводећи протесте против нацрта Закона о парничном поступку. У ужем професионалном кругу препознат је као ментор и ауторитет, док га део колега види као заговорника мирније транзиције власти. Редовно се налази на листама „50 најмоћнијих“ у Крагујевцу, што потврђује да његов утицај превазилази оквире саме Коморе.
Трећу струју чине такозвани „Слободни адвокати“, који су се у претходном периоду јавно сврстали уз студентске протесте. На њиховом челу, као особа око које гравитира ова група адвоката је Гордана Јездић. Ова група настоји да изборе представи као питање принципа, професионалне аутономије и отпора политичким утицајима. Гордана Јездић се у актуелним превирањима у Адвокатској комори Крагујевца профилисала као једно од најпрепознатљивијих лица такозваних „Слободних адвоката“. Јавно је подржала студентске протесте, чиме је свој професионални ангажман повезала са ширим друштвеним и политичким контекстом. Унутар Коморе представља струју која инсистира на већој транспарентности и јасном дистанцирању од политичких утицаја и заговорник је радикалних промена унутар Коморе. За један део колега она симболизује генерацијски и вредносни заокрет, док је други виде као носиоца изразито активистичког приступа адвокатури па сходно томе њен ангажман овим изборима даје додатну димензију, не само кадровску већ и идејно-политичку.
Истовремено, у адвокатским круговима се говори о формирању четврте групе која би могла да окупи незадовољне из постојећих табора, док се као што смо и напоменули спорадично помиње и пета групација, мада још увек без јасне структуре и лица препознатљивих у јавности. Такође, важно је напоменути да именовани адвокати нису кандидати већ лица са одређеним степеном утицаја око којих гравитирају наведене струје.
Зашто је контрола над Комором толико важна?
Преузимање контроле над Комором није само питање унутрашње организације. Контрола над Адвокатском комором Крагујевца доноси значајну институционалну и политичку тежину у локалном и националном контексту, директну везу са Адвокатском комором Србије, озбиљан ауторитет у правосудном систему, утицај на дисциплинске поступке и професионалне стандарде али и значајан финансијски потенцијал кроз чланарине, уписнине, фондове и управљање средствима Коморе. Управо због те комбинације професионалне моћи и финансијских ресурса, избори за делегате се у адвокатским круговима доживљавају као „прва рунда“ много веће борбе.
31. март – тек први корак
Важно је нагласити да се избори 31. марта односе се на избор делегата Скупштине. Међутим, управо ти делегати касније бирају кључне органе Коморе попут председника, заменика председника, чланове Управног одбора, дисциплинског судију, дисциплинског тужиоца… Зато се актуелни избори у суштини сматрају пресудним за будући распоред моћи унутар Коморе.
Крагујевачка комора као последња „неформирана карика“ унутар АКС
Према доступним информацијама, Адвокатска комора Србије чека конституисање крагујевачке Коморе, јер је управо Крагујевац једина регионална комора у којој још није изабрано ново руководство па у том смислу, локални избори добијају и републички значај. Ова унутрашња превирања дешавају се у тренутку када је и на националном политичком нивоу приметна повишена тензија, дубоке поделе и борба за институционалну контролу. Све ово говори у прилог чињеници да ни адвокатура није изолована од ширих политичких токова већ се све чешће преплићу професионални и политички интереси.
Комора између струке и политике
Питање које се намеће јесте да ли ће избори 31. марта бити сукоб концепата континуитета, мирне транзиције и корените реформе, или ће постати огледало ширих политичких подела у друштву то ћемо видети у наредном периоду, а у овом тренутку јасно је само једно, а то је да је борба за делегате већ почела и да ће исход 31. марта одредити не само ново руководство, већ и правац у коме ће се кретати адвокатура у Крагујевцу у годинама које долазе.
