Ко је „страни држављанин“ који је полно узнемиравао девојчицу из Крагујевца? Зашто локални медији избегавају најважнији део информације?
Вест да је у Крагујевцу приведен „страни држављанин“ због сумње да је полно узнемиравао малолетницу с правом је изазвала велико интересовање крагујевачке јавности. Међутим, готово сви локални медији пренели су полицијско саопштење без иједног додатног појашњења о томе ко је осумњичени. Врло штуро, уз констатацију да се ради о страном држављанину пренета је вест која захтева много подробнију анализу и много више информација о случају.
Наиме, термин „страни држављанин“ може да означава било кога ко нема држављанство Србије, туристу, страног радника, страног студента, пословног човека, мигранта, тражиоца азила или лице које привремено борави у земљи. Управо због тога остаје нејасно зашто нико од медија није покушао да утврди о којој категорији лица је реч поготово што је у месецима иза нас тема странаца у Крагујевцу као и њихова улога у граду била у самој жижи интересовања.
Јавност има право да зна за коју категорију странаца се везује овај случај јер таква информација представља битан део контекста догађаја. То не значи да било ко треба да буде унапред осуђен или стигматизован због свог порекла, већ да медији треба да обезбеде потпуне и прецизне информације.
Посебно је занимљиво што су овога пута исту формулацију без додатних питања прихватили и медији који се сматрају блиским власти, али и они који годинама граде имиџ критичких и опозиционо оријентисаних редакција. Без обзира на уређивачку политику, већина је остала на општој одредници „страни држављанин“, без покушаја да јавности пружи више чињеница.
Наравно, постоје подаци које полиција и тужилаштво не могу да саопште у интересу истраге али информација о томе да ли је осумњичени туриста, страни радник, студент или лице које се налази у мигрантском или азилном систему не мора нужно да угрози поступак, а могла би да отклони бројне спекулације које се већ шире на друштвеним мрежама.
Управо када недостају основне информације, јавни простор испуњавају претпоставке и дезинформације, а задатак професионалних медија је да постављају додатна питања и траже одговоре од надлежних институција, а не да се задовоље најопштијим формулацијама из службених саопштења.
Питање, дакле, није коју националност има осумњичени, већ зашто је јавност ускраћена за информацију која би помогла да се догађај правилно разуме и да се избегну недоумице. Транспарентност институција и одговорно извештавање медија у интересу су свих грађана.