Серија обијања аутомобила у крагујевачком насељу Ердоглија није само безбедносни инцидент већ симптом дубљег урбаног и друштвеног проблема. У делу града који последњих година доживљава интензивну и готово непланску градњу, инфраструктура није испратила раст броја станара па су аркинг места постала дефицитарна, а грађани су све чешће принуђени да своја возила остављају далеко од зграда, у слабо осветљеним и недовољно обезбеђеним зонама. Управо тај вакуум између брзе градње и лоше организације простора постаје плодно тло за пораст криминалитета.
Оно што додатно забрињава јесте одсуство јасних одговора институција. Грађани с правом постављају питања ко стоји иза ових дела? Да ли је реч о локалној омладини, групи од раније познатој полицији или о досељеним страним радницима? Каква је старосна структура и степен организованости? Да ли је мотив економска нужда, зависност (коцка, дрога) или чиста склоност ка криминалу? Без јасних информација отвара се простор за страх, али и за спекулације које додатно урушавају поверење у институције.
Социолошки аспект оваквих појава такође де не сме занемарити. Просто не можемо релативизовати одговорност и младима слати поруку да су права важнија од обавеза јер тиме производимо генерације са замагљеним границама дозвољеног. У комбинацији са одсуством ауторитета и недоследном применом закона, „ситни“ преступи постају улазна тачка у озбиљнији криминал и са тог аспекта пораст такозваног “багателног криминалитета” попут обијања аутомобила није безазлен. То је први корак ка ескалацији. Данас су то разбијена стакла и украдени предмети, а сутра већ нешто много озбиљније јер се праг толеранције помера, а осећај некажњивости расте.
Друштво које не реагује на време будућим починиоцима практично шаље поруку да је ризик мали, а добит могућа. Управо ту правимо кључну грешку јер уместо да у корену зауставимо девијације овог типа, ми их посматрамо као пролазну појаву иако исте имају тенденцију да у будућности постану озбиљан безбедносни проблем.
Стога, решење не може бити једнодимензионално. Поред ефикасне реакције полиције, неопходно је да породице, школе и институције врате равнотежу између права и обавеза, јер без тога свака безбедносна мера остаје кратког даха. Такође закон се мора примењивати не само на нашим грађанима већ у истој мери мора бити примењив и на мигранте уколико исти почине било које кривично дело. У овом случају питање није само ко је јуче обијао аутомобиле у Ердоглији већ како ће реаговати институције и да ли ће учиниоци бити приведени лицу правде јер управо од тога зависи какво друштво стварамо за будућа времена.
