У порти Старе цркве, у оквиру комплекса Милошевог венца, налази се једна од најзначајнијих историјских грађевина Србије, Стара скупштина. Скромна по изгледу, али непроцењиве историјске вредности, она представља симбол времена када је Крагујевац био политичко и државно средиште Србије.
Пре изградње саме зграде народне скупштине одржавале су се на отвореном, у порти Старе цркве, а по угледу на српске средњовековне саборе. Управо на том месту 1835. године проглашен је Сретењски устав, први модерни устав Кнежевине Србије који је Србију сврстао међу државе са најнапреднијим уставним решењима свога доба.
Зграда Старе скупштине подигнута је 1859. године по налогу кнеза Милоша Обреновића као прва наменски изграђена скупштинска зграда у Србији. Грађена је од опеке по тадашњим европским стандардима, једноставне архитектуре, али са свим елементима неопходним за рад Народне скупштине. Управо у њој вођене су расправе и доношене одлуке које су имале велики значај за развој српске државе.
Током XIX века у Крагујевцу је одржано чак 35 народних скупштина. У Старој скупштини расправљало се о најважнијим државним питањима, а 1878. године у њој су први пут јавно прочитане одредбе Берлинског конгреса, којима је Србија стекла међународно признање независности. У овој згради донета је и одлука о ступању Србије у рат против Османског царства 1876. године, што јој даје додатни историјски значај.
После престанка скупштинске функције, зграда је више пута мењала намену. Била је у саставу Војно-техничког завода, коришћена као магацин и стамбени простор, а једно време постојала је чак и идеја да буде срушена. Срећом, захваљујући свести о њеној историјској вредности, сачувана је и обновљенa.
Данас је Стара скупштина део комплекса Народног музеја Шумадије и представља један од најзначајнијих споменика српске државности и парламентаризма.
За Крагујевчане, Стара скупштина представља обележје идентитета града и трајни подсетник да је управо овде у срцу Шумадије исписан важан део историје модерне српске државе.
