У јесен 1853. године у Крагујевцу се догодио догађај који је заувек променио ток српске привредне и техничке историје. У кругу новоосноване Тополивнице, после вишемесечних припрема, изливени су први топови произведени у земљи, а у том тренутку Србија је показала да је способна да сопственим знањем и сопственом памећу развија сложену индустријску производњу.
До тада је оружје углавном набављано из иностранства, што је државу чинило зависном од страних испорука па је зато средином XIX века донета одлука да се у Крагујевцу изгради савремена тополивница. Град је већ био политички и војни центар Србије, а постојао је и простор за развој великог индустријског комплекса.
Први српски топови били су ливени од бронзе, по узору на савремене европске артиљеријске моделе тог времена, а производња је захтевала изузетну прецизност. Бронза се топила у великим пећима на високим температурама, а растопљени метал уливан је у пажљиво припремљене калупе. После хлађења следила је дуготрајна машинска обрада, бушење цеви, полирање и испитивање квалитета. Сам процес трајао је данима, а сваки топ морао је да прође пробна гађања пре него што би био прихваћен за употребу.
Успешно ливење првих топова 15. октобра 1853. године представљало је симбол да Србија може самостално да производи сложену војну опрему али и почетак развоја домаће машинске индустрије.
Око Тополивнице убрзо је израстао читав индустријски комплекс. Грађене су нове радионице, машинске хале, ковачнице и школе у којима су се образовали први српски техничари, ливци и машинци. Управо овде стасавале су генерације стручњака које ће касније поставити темеље индустријског развоја Србије.
Из тог комплекса касније је настао Војно-технички завод, један од најзначајнијих индустријских центара на Балкану, а поред оружја, производиле су се машине, алати, индустријска опрема и бројни производи који су имали велики значај за модернизацију земље, а захваљујући том развоју, Крагујевац је од вароши постао град фабрика, инжењера и радника.
Информације ради, данашња зграда Музеја „Стара ливница“, подигнута 1882. године и представља најстарији очувани објекат некадашњег Војно-техничког завода. У њој се чувају хиљаде експоната који сведоче о развоју српске индустрије, почевши од првих артиљеријских оруђа па до машина, техничких цртежа и алата.
Интересантан податак је и то да се испод појединих делова некадашњег фабричког комплекса налазе подземни технички канали, подрумске просторије и инфраструктура која је омогућавала функционисање великог индустријског система. Управо те подземне целине данас су предмет интересовања посетилаца и истраживача. Иако су током година настале бројне легенде о тајним тунелима испод Старе ливнице, историјски извори потврђују постојање фабричке подземне инфраструктуре, али не и постојање дугих тајних пролаза који би повезивали комплекс са другим деловима Крагујевца.
Данас Стара ливница осим својеврсног музеја представља и место на коме је Србија начинила први велики корак ка индустријском развоју јер су управо овде постављени темељи техничког знања, производње и индустрије који ће током наредних деценија обликовати не само Крагујевац, већ и читаву државу.
На крају, важно је истаћи да је иницијативу за оснивање Тополивнице покренуо тадашњи министар унутрашњих послова и један од најзначајнијих српских државника XIX века Илија Гарашанин, који је сматрао да без сопствене војне индустрије Србија не може бити истински независна. Његов предлог прихватио је кнез Александар Карађорђевић, који је дао сагласност за оснивање фабрике и обезбедио државну подршку овом стратешком пројекту. У организацији производње и обучавању првих домаћих мајстора значајну улогу имали су и страни стручњаци, пре свега француски инжењер Шарл Лубри, чије је искуство било од пресудног значаја за покретање ливнице и увођење савремених европских технолошких решења, а захваљујући сарадњи државног врха, домаћих мајстора и иностраних стручњака, Крагујевац је за кратко време постао место у којем су постављени темељи српске индустрије.
