Унутар Социјалистичкe партијe Србије све су израженији тонови преиспитивања досадашње политике, а један од најупечатљивијих већ дуже време па и сада долази од Бранка Ружића.
Ружић је јуче упутио јасну и оштру поруку страначким колегама, поруку да „Пирове победе“ више не смеју бити прихватљив политички исход.
Он упозорава да изборни резултати који формално доносе победу али истовремено урушавају идентитет странке не могу бити ни успех ни стратегија. Према његовим речима, победе које се остварују по цену губитка политичке аутентичности воде ка постепеном нестајању странке са политичке сцене, тачније ка “добровољној еутаназији” СПС-а. У својој објави он указује и на опасност да партија, уколико настави са идеолошким одступањима и компромисима који нису у складу са њеним основним вредностима, улази у процес сопственог нестанка. Због тога позива на повратак изворним принципима, социјалној правди, солидарности и јасном политичком идентитету.
Овакав став долази у тренутку појачаних политичких тензија и анализа изборних резултата, где се све чешће поставља питање позиције СПС-а унутар ширих политичких односа. Иако формално део власти, странка се, по свему судећи, налази пред изазовом да пронађе равнотежу између коалиционе сарадње и очувања сопственог политичког курса.
Ружићева порука тако се може тумачити као сигнал унутрашњег преиспитивања, али и као најава могућих промена унутар странке. По његовим речима отвара се и шире питање да ли победа има вредност уколико са собом носи губитак политичког идентитета.
Такође, у светлу подела на такозвану “Дачићеву” и “Ружићеву” струју унутар СПС-а, као и све очигледније јачање Ружићеве струје унутар ове странке на територији Шумадијског округа поставља се питање будућег наступа ове странке и у Аранђеловцу где ће власт одлучивати само један одборник. У сваком случају, оно што је извесно јесте да је питање „Пирових победа“ постало симбол дубље дилеме о правцу у којем ова странка треба да иде.
