Питање заједничког наступа СНС-а и СПС-а на предстојећим локалним изборима у Крагујевцу, иначе тема коју је данас начео портал “Ритам града”, отвара много ширу причу од саме изборне математике. У средишту те дилеме налази се позиционирање локалног СПС-а, који у овом граду већ дуго показује специфичности које га издвајају од уобичајеног модела деловања странке на републичком нивоу.
За разлику од многих других средина, крагујевачки СПС не делује искључиво као продужена рука централног руководства, већ као структура са израженијим степеном самосталности. Тај карактер у великој мери повезује се са утицајем струје блиске Бранку Ружићу, која унутар странке важи за онај део који је спремнији да преиспитује однос са СНС-ом и да инсистира на очувању политичког идентитета. Управо та линија отвара кључно питање, питање да ли ће Крагујевац постати место на ком ће СПС покушати да направи искорак или ће остати у оквирима већ познатог коалиционог обрасца.
Ружић је у више наврата повлачио потезе и заузимао ставове који нису наилазили на одобравање ни у врху СПС-а, а још мање код самог Александра Вучића. Управо ти потези указивали су да унутар странке постоји напетост између политике безусловне сарадње и потребе за одређеном политичком дистанцом и самосталношћу.
Крагујевац као један од већих и политички значајнијих градова природно се намеће као простор у коме та напетост може постати видљива у свету локалне политике у којој би се кроз позицију незаобилазног фактора за формирање будуће власти СПС позиционирао као мала групација са највише моћи. Такав модел већ је виђен у Јагодини, у граду у коме је дуго постојао модел власти где СНС није имао доминантну улогу већ је био мањински партнер, да би временом био потиснут на маргину а онда и у опозицију. Такав „јагодински сценарио“ до скоро је деловао као изузетак и толерисао се због моћи и политичких вештина које је поседовао покојни Драган Марковић али у новим политичким околностима ово све више личи на могућ образац и у Крагујевцу.
Наиме, уколико би локални СПС одлучио да се јаче профилише, било кроз самосталнији наступ или кроз другачију коалициону архитектуру, то не би била само локална тема већ сигнал да ова странка тражи нову позицију унутар актуелног политичког система. Са друге стране, остаје питање колико је такав потез заиста могућ. Сарадња са СНС-ом доноси стабилност, привилегије и сигурно учешће у власти, али истовремено носи ризик постепеног губитка идентитета а управо на ту опасност упозоравао је и сам Бранко Ружић, указујући да превелика зависност од јачег партнера може дугорочно да ослаби странку.
Зато се крагујевачки СПС али и сама локална политика данас налази на раскршћу које је више од локалног питања. Да ли ће социјалисти остати део устаљене коалиционе формуле или ће постати пример „контролисаног дистанцирања“ довољног да се сачува власт али и да се поврати политичка препознатљивост или ће ипак на крају променити страну остаје да се види.
Одговор на то питање неће зависити само од резултата избора, већ и од одлука које им претходе, а можда понајвише и од тога ко ће победити на будућим парламентарним изборима. Заправо, суштина није у томе ко ће са ким на изборе већ ко уопште има капацитет да одлучује и да ли се те одлуке доносе локално или негде далеко од Крагујевца, а јучерашња слика са Бранком Ружићем коју је поделио Ивица Момчиловић на својим налозима на друштвеним мрежама делује као благи наговештај промене политичког курса ове странке у Крагујевцу.
