Поднајео човек у неком тренутку често изгуби већину оријентира доживљавајући себе као “Великог мајстора овоземаљског успеха” што му пумпа его до неслућених размера које врло често газе чак и оне минимуме етике и јавног морала које су признали то или не, нужне за опстанак сваког друштва, а у држави Србији су чак и Уставна категорија. Поштовање великих верских празника националних мањина императив је сваког развијеног друштва које негује различитости и исте прихвата као неку врсту секундарног идентитета сопствене државе. Али шта је са празницима већинског живља?
Бесплатна реклама за најављену журку. Извор: Инстаграм профил ноћног клуба Порта
У Србији, конкретно у Крагујевцу, што је и тема овог чланка, на Велику среду(на дан који за вернике представља симбол издаје и греха) на друштвеним мрежама ноћног клуба Порта(кафић прекопута цркве и Владичанског двора) подељен је сексуализовани и маскарадни постер две девојке са златним маскама зеца које изазовно позивају на такозвану “Ускршњу журку” у овом ноћном клубу. Јасно је наравно да у Крагујевцу не живе само Православци и да нису сви верници и то није и не може бити спорно али је спорно што се на дан Васкрса организује журка са таквим именом, таквом симболиком и таквим асоцијацијама које не приличе ни “Ноћи вештица”, а камоли Васкрсу.
За неупућене, а очигледно да их има, Васкрс није обичан датум у календару, то је највећи и најсветији празник у хришћанству, то је дан Христовог васкрсења, победе живота над смрћу, победе над грехом и над пролазношћу. То је тренутак тишине, истинске радости, благодарности и духовног уздизања, а не ноћне забаве.
Сам концепт журке чији је главни придев то што је “Ускршња”(па је стога и тема овог текста), нема никакве везе са православним схватањем Васкрса. Зец као симбол долази из западне, комерцијалне традиције и није део наше вере па с тога визуелно допуњава то потпуно одсуство духовног смисла. Сам назив „Ускршња журка“ делује као да је празник сведен на повод за провод, алкохол и журку до раних јутарњих часова што је у апсолутној супротности су са духом Васкрса који позива на сабраност, породицу, литургију и радост која није бука и хедонизам, већ унутрашњи мир. Када се највећи хришћански празник користи као маркетиншки трик за привлачење гостију то за верника може деловати као скрнављење, што без обзира на стварне мотиве аутора и јесте. Овакав маркетиншки “трик” није ништа друго до апсолутни духовни несклад, па чак и увреда, не зато што је неко против окупљања младих људи и ноћног провода, већ зато што се нешто што представља врхунац и окосницу духовности већинског становништва своди на кич и баналност. Васкрс наравно јесте радост али радост спасења, а не ноћног провода чији је мотив васкрснуће.
И да појаснимо, није толико проблем постојање и организација ноћног провода на Васкрс, проблем је његова комерцијализација на начин који својим кичом пара очи и вређа истинске вернике. Проблем је идентитетске природе. На крају крајева, замислите рецимо да Албанци у Приштини организују “Рамазан парти са зечицама”(под изговором да је то само журка), а да сутрадан након тога говоре о свом идентитету и праву на просторе које су запосели. Просто не може се говорити ни о Србији, ни о Крагујевцу, а ни о губитку Космета у материјалном смислу ако исто изгубимо у оном духовном, а овим га губимо јер се одричемо свега што оно метафизички за српски народ јесте.
П.С. Без намере да икога увредимо ипак апелујемо на нужност поштовања минимума људске(ако већ не и хришћанске етике) нарочито ако се макар и индиректно налазимо у домену јавног простора.
У нади да ће ДиЏеј искључити “аутотјун” када госте поздрави са “Христос Васкресе”, срдачан поздрав!
Догодине у Призрену!
(По узору на стари јеврејски поздрав који Јевреји вековима користе као симбол наде у повратак у свој свети град Јерусалим)
