Вест о синоћној хоспитализацији лидера Социјалистичке партије Србије Ивице Дачића, коме је констатована обострана упала плућа и чије се стање, према доступним информацијама, нагло погоршало у последњим сатима пре пријема, изазвала је талас реакција широм Србије.
Градски и општински одбори Социјалистичке партије Србије листом су упутили поруке подршке, истичући јединство, солидарност и жељу за брзим опоравком свог страначког лидера. Саопштења су стизала и од коалиционих партнера, укључујући и функционере Српске напредне странке, што је уобичајена пракса у тренуцима када здравствено стање високог државног функционера постане тема од ширег јавног значаја.
Ипак, управо у тој општој слици готово јединственог реаговања, у Крагујевцу је уочен један детаљ који је постао предмет локалних разговора. Док је градоначелник Крагујевца и први човек градског одбора СНС-а Никола Дашић јавно изразио подршку коалиционом партнеру путем друштвених мрежа, на налозима председника градског одбора СПС-а у Крагујевцу Ивице Момчиловића, таква порука за сада није објављена. Да ли је реч о превиду, процени да страначке поруке личног карактера не треба водити путем друштвених мрежа, о свесној одлуци да се тешко здравствено стање страначког лидера не користи у политичке сврхе или је у питању дискретна порука чланству и јавности тешко је са сигурношћу закључити. У политици, међутим, симболика често има тежину готово једнаку конкретним потезима. Додатну димензију целој причи дају и раније спекулације о односима унутар СПС-а.
Већ дуже време у политичким круговима у Крагујевцу говори се о томе да је локални одбор ближи струји окупљеној око Бранка Ружића, те да постоје извесна размимоилажења у погледу будућег правца странке и односа према централи. Иако такве тврдње никада нису званично потврђене, оне чине контекст у коме и најмањи комуникациони сигнал добија тумачење шире јавности.
Без намере да се бавимо таблоидним приступом или да из здравствене ситуације било ког појединца извлачимо сензационалистичке закључке, остаје чињеница да је изостанак јавне поруке подршке од стране локалног страначког врха уочен и протумачен као политички индикатор. Да ли је у питању случајност или порука показаће време. У међувремену, јавност има право да примети и анализира, али и обавезу да у први план стави људску димензију ситуације и жељу за опоравком.
