На једној од најпрометнијих крагујевачких раскрсница, преко пута чувене зграде „Лепа Брена“, налази се место које је за Крагујевчане много више од обичне ћевабџинице. За генерације пљескавица код Исе је постала део личних успомена, место где се свраћа после школе, посла, утакмице или дугог путовања, а мирис роштиља већ деценијама представља један од препознатљивих асоцијација на овај део града.
Причу о „Лепеници“ започела је породица Горанаца која је у Крагујевац дошла давне 1965. године. Са собом су донели умеће припреме меса и посвећеност послу која се ретко виђа, а од тада до данас променила су се времена, генерације и навике, али једна ствар је остала иста, а то је квалитет по коме је овај локал постао познат далеко изван граница свог комшилука.
Посебно, додуше и једино место у понуди заузимају чувене јунеће пљескавице које су глави гразлог што за многе Крагујевчане њихов укус није само питање добре хране већ и својеврсно путовање кроз време. Довољан је један залогај да пробуди сећања на школске дане, прве изласке, дружења и године када је град изгледао другачије.
Иако се повремено могу чути критике на рачун чињенице да у овом локалу у понуди постоји само један производ, многи ће ипак рећи да је једна од највећих вредности овог места управо његова једноставност, без дугачких менија и помодарских гастрономских експеримената. Једно јело, једно пиће, неколико једноставних прилога и шарм који није могуће купити новцем. Уз пљескавицу готово обавезно иде и чувена хладна лимунада, која је годинама постала заштитни знак овог локала и освежавајући пратилац летњих дана, а посебну ноту читавој причи даје и власник кога мало ко ословљава формално. За већину гостију он је једноставно газда Иса или “комшија”. Увек спреман на разговор, поздрав или коју реч са муштеријама које се годинама враћају на исто место. Управо тај комшијски однос, без формалне учтивости и лажних осмеха, учинио је да „Лепеница“ временом постане више од угоститељског објекта и прерасте у место сусрета, препознавања и поверења.
Као права породична фирма, „Лепеница“ је успела да сачува оно што је најтеже очувати а то је доследност, јер док су многи локали долазили и одлазили, мењали концепте, власнике и рецептуре, овде је квалитет остао препознатљив деценијама. Управо због тога многи Крагујевчани сматрају да је ова мала ћевабџиница један од тихих симбола града, место које није потребно посебно рекламирати јер га најбоље препоручују они који му се изнова враћају.
