Арсенал фест је и ове године показао да је један од најпосећенијих музичких догађаја у Србији. Велики број посетилаца, донекле квалитетна продукција и звучна регионална и светска имена потврђују да Крагујевац има фестивал који је препознат и ван граница наше земље. Управо то је један од разлога да се поред похвала, поставе и питања која могу допринети његовом даљем развоју и одржавању стечене репутације.
Ове године овај фестивал обележио је утисак али и жеља посетилаца да “Арсенал” ипак остане фестивал са јасним идентитетом, а не само место на коме ће број посетилаца бити једино мерило успеха. Последњих година приметно је ширење жанровског спектра, што само по себи у одређеној мери није лоше али отвара дилему да ли фестивал постепено губи свој препознатљиви рок карактер. Да ли Арсенал фест полако добија музички курс „од Силване до Нирване“, покушавајући да задовољи баш свачији укус и да ли је време да поново јасније дефинише свој правац питање је које се све чешће поставља у јавности. Уз то међу посетиоцима постоји дилема која се односи и на CASHLESS систем плаћања. Јасно је да безготовинско плаћање овог формата свакако доноси бржу услугу и мање гужве, али остаје дилема шта се дешава са новцем који остане неискоришћен, као и да ли је систем у потпуности прилагођен посетиоцима или је осмишљен тако да део неискоришћених средстава остане организатору јер велики број картица никада не буде утрошен до краја? Такође, упитна је и сатница гостовања по којој су некадашње звезде вечери ове године добиле мање атрактивне термине наступа? Иако организација великог фестивала није једноставан посао, распоред извођача значајно утиче на доживљај публике и често одређује ко ће добити највећу пажњу.
Поставља се и питање да ли Крагујевац, град који је годинама градио имиџ престонице рокенрола, полако постаје домаћин фестивала који се све више окреће поп звуку што не значи нужно да је тај курс лош али би било добро да организатори јасно покажу у ком правцу желе да воде фестивал.
На крају, остаје још једна дилема која се све чешће чује међу локалном публиком и која је више у домену локал патриотизма него саме организације фестивала, а њена суштина је да правила Арсенал феста све више диктира београдска музичка и продукцијска сцена што значи да се приликом креирања програма и концепта не ослушкује довољно пулс Крагујевца, града који је Арсеналу дао препознатљив дух што у фактички значи да локална публика полако постаје само неми посматрач сопственог фестивала.
