Крагујевац се често препознаје као град индустрије и снажне радничке традиције. Ипак, иза фабричких димњака и производних хала крије се један мање видљив, али подједнако важан део његове историје а то је насеље “Стара радничка колонија”. Ово насеље није било само место становања, већ један од првих озбиљних покушаја да се индустријски развој прати и уређеним, планским урбанизмом.

Настала крајем двадесетих година прошлог века, колонија је представљала искорак у односу на дотадашњу праксу стихијског насељавања. Уместо импровизације, радницима су понуђени уређени стамбени простори са јасно дефинисаним улицама, двориштима и инфраструктуром. Била је то идеја која је превазилазила пуку потребу за смештајем. То је била тежња да се раднику обезбеди достојанствен живот.

Посебна вредност овог насеља лежи у чињеници да је оно било замишљено као једна функционална целина. Поред стамбених објеката, постојали су простори за образовање, децу, дружење и свакодневни живот. Такав концепт „града у малом“ сведочи о једној широј друштвеној визији да индустрија не треба да ствара само производњу, већ и стабилне заједнице, а овај концепт у једном другачијем стилу живи и сада у појединим државама.

Живот у Старој радничкој колонији био је тесно повезан са радницима који су носили привредни развој Крагујевца, а на том простору градио се не само дом, већ и осећај припадности. Комшилук није био случајан већ је представљао продужетак радног окружења, што је стварало снажне везе међу људима.

Данас, међутим, ово насеље стоји на раскрсници између прошлости и заборава. Иако препознато као значајан део културног наслеђа, његова вредност често остаје у сенци савремених урбанистичких пројеката. Остатци старих објеката, специфична архитектура и дух времена који се и даље осећају, подсећају да је овде некада постојала јасна идеја о томе како град треба да изгледа.

Зато питање Старе радничке колоније није само питање очувања старих зграда, то је питање односа према сопственој историји и вредностима које су градиле Крагујевац. У времену у коме се развој често мери бројем инвестиција и квадратима новоградње, Стара радничка колонија указује на нешто много више од сећања, указује да град није само простор, већ заједница људи који су упућени једни на друге. Управо у томе и лежи трајна вредност овог насеља, оно заправо представља сведочанство да урбанизам може бити и социјална идеја, а не само грађевински подухват.