Након периода дефанзиве, политичке хибернације и готово потпуне пасивности на терену, крагујевачки градски одбор Српске напредне странке последњих дана показује знаке унутрашњег буђења и постепене консолидације. За разлику од прошле године, када је међу великим делом чланства био приметан пад морала, недостатак енергије и утисак да је страначка инфраструктура ушла у фазу замора, ситуација је данас, мора се признати, знатно другачија.
У граду су поново, на разним локацијама, видљиве активности присталица СНС-а од кампање „врата до врата“, преко страначких штандова, па све до радних акција и “позивних центара” што очигледно за циљ има обнављање контакта са грађанима и оживљавање локалне страначке инфраструктуре. Иако по свему судећи локални избори нису непосредно пред вратима, јасно је да је унутар градског одбора започео процес унутрашњег утезања и реорганизације који не спада у сферу “ад хок” акција већ у дугорочну стратегију оживљавања градског одбора. Најеклатантнији пример јесте готово свакодневна активност шефа крагујевачких напредњака Николе Дашића који обилази грађане, пољопривредна газдинства као и микро и макро предузетнике.
Гледајући из шире перспективе ово делује као санирање последица прошлогодишње антикампање против Снс-а током које је дошло до ескалације незадовољства грађана корупцијом, непотизмом, сумњивим дипломама, бахатим појединцима и затвореним круговима моћи који су се, према мишљењу дела јавности, формирали унутар локалне власти, што је мора се признати, нанело велику политичку штету локалном СНС-у.
Утисак да су поједини кругови блиски власти користили политички утицај за личне и породичне интересе створио је одређену врсту анимозитета код дела Крагујевчана, што код традиционално опозиционих бирача али и међу некадашњим гласачима СНС-а који су очекивали већу одговорност и другачију кадровску политику. Уз све наведено мора се признати да крагујевачки Снс у поређењу са неким другим већим градовима није толико оптерећен аферама као ни озбиљнијим инцидентима током прошлогодишњих блокада. На наведено се мора додати и чињеница да је, колико је то било могуће у атмосфери којој смо сведочили, крагујевачки СНС ипак у одређеној мери повлачио потезе који су дугорочно гледано водили до тренутног сплашњавања тензија. Такође, број људи на прослави Дана града као и атмосфера без “пумпања” али и чињеница да се штандови локалног Снс-а све чешће налазе тик уз транспаренте тзв. “Студентске листе” говоре у прилог томе да су напредњаци сада, ако ништа друго ипак зауставили негативан тренд неке врсте прогона и дискредитације у граду што је свакако основни предуслов за вођење будуће локалне кампање.
Ипак, упркос свим проблемима, СНС у Крагујевцу очигледно покушава да обнови страначку инфраструктуру и врати дисциплину на терену као и поверење грађана, што показује да је странка препознала слабости које су довеле до пада енергије и поверења, као и да покушава да кроз нову мобилизацију активиста поврати политичку иницијативу. Оно што јесте приметно то је да Снс-у данас за руком полази оно што је пре 5-6 месеци било готово незамисливо. Видљивост на терену кроз страначке штандове, обиласке грађана и непосредну комуникацију са бирачима говоре у прилог чињеници да се политички амбијент поново мења у корист Српске напредне странке, тј да је прошлогодишње незадовољство видно спласло што напредњацима отвара простор за деловање. Све ово поклапа се са консолидацијом локалних одбора опозиционих политичких странака које се (неке директније, а неке на суптилнији начин) дистанцирају од струденстког покрета тражећи тако простор за лични опстанак на политичкој сцени града.
На крају остаје кључно питање да ли ће видљива промена атмосфере међу грађанима, као и политичка реанимација и рад на инфраструктурном јачању бити довољни да СНС на наредним локалним изборима задржи доминацију у Крагујевцу или су незадовољство грађана и терет локалних афера оставили дубље последице него што се то тренутно чини.
