Пролеће је стигло, а први весници избора увелико су ту. Пре неколико недеља одлуком Ивице Момчиловића као српом уклоњена је завеса која је кроз Кунову слику оголила континуитет политике настале након НОБ-а, а сада су његовом одлуком измакнуте и столице одборницима у Скупштини града Крагујевца. Заправо, нису измакнуте већ уклоњене. Ради замене наравно, па се Момчиловић захвалио министарки за државну управу и локалну самоуправу из редова СПС-а на средствима која су додељена граду Крагујевцу. Неко би рекао случајност, док би они злонамернији рекли да је то ипак одређена порука јер су случајности у свету политике веома ретке. Откривање слике изазвало је разчичите коментаре како унутар скупштинске већине тако и међу опозицијом, па се међу грађанима незванично постављало питање држи ли Ивица Момчиловић осим српа и чекић којим би закуцао ексер у будући коалициони споразум или у његов политички сандук. То наравно зависи највише од градског одбора Српске напредне странке која је на раскршћу.
Као највећа и инфраструктурно најјача странка, Српска напредна странка мора да крене у правцу унутрашње консолидације и реорганизације са кадровима који могу да изнесу будући изборни процес и одговоре на очекивања грађана. Такође, руководиоци вишег и средњег ранга који су по логици ствари требали да буду најактивнији претходних годину ипо дана, а нису, требало би да буду позвани на одговорност јер се тиме шаље порука осталом чланству и бирачима. Додуше, у Градској управи Крагујевца започете су одређене кадровске промене, а прва међу њима је смена заменика градског правобраниоца Жељка Васиљевића. У стварне разлоге његове смене не улазимо и тренутно не располажемо подробнијим информацијама осим оних из локалних медија где се наводи да је одлука донета након анализе више судских спорова у којима, према проценама надлежних, интереси града нису били адекватно заштићени. Ово на неки начин може бити увод у консолидацију и озбиљнију чистку кадрова који нису адекватно одговорили на указано поверење.
Са друге стране, опозиција у Крагујевцу, (коју уз оне искрене опозиционаре али и опозиционаре по занимању, у не малом броју чине и одбачени напредњаци са острашћеном мржњњом према својој прошлости) нема јасно дефинисан курс нити локални план за такозвани “Дан после” који најављују. Напрасно “буђење морала” појединаца који су до јуче били на оној страни (од које су “ућарили” послове и друштвени статус за себе, ужу и ширу родбину) врло често је дегутантно и изазива поделе унутар овог блока. Ту наравно има и оних који и даље умеју да одиграју по који “дупли пас” са влашћу тако што у договору са онима против којих су формално номинују одрђене теме за које власт има спреман одговор па тако и они добију видљивост и опозициону препознатљивост и власт поентира на већ унапред припремљеној теми. Томе треба додати и екстремну левицу, која је временом преузела битну улогу у организацији минулих протеста и коју одликује висок степен искључивости. По њима нико, макар и 10 година био опозиција, ипак нема легитимитет да буде актер у тзв. “Студентској борби”, па све ово додатно компликује могућност уједињења опозиције.
Иако се горе поменута најава тиче расписивања парламентатних избора, наведено ипак говори у прилог томе да ниједан блок није тако јединствен каквим би желео да се представи. Нити у овом тренутку власт одликује јединство и апсолутни консензус око начина и даљег пута, нити је опозиција спремна да превазиђе разлике и личну сујету истакнутих појединаца и створи јединствени политички блок, а поларизовано друштво додатно поларизују и медији(са обе стране) који на свој начин подгревају атмосферу сукоба што у овом тренутку најмање користи интересима грађана и државе у целини.
Тако ово крагујевачко пролеће уместо да донесе јасније контуре политичке сцене, за сада открива њену праву природу. Ону нестабилну, подељену и оптерећену унутрашњим сукобима па се зато намеће очигледан закључак да и власт и опозиција показују пукотине, а сходно томе исход будућих избора зависиће превасходно од тога која страна ће имати више мудрости и снаге да те пукотине залечи пре него што буде касно.
